Zašto je vitamin D važan?

Vitamin D, takođe poznat kao vitamin Sunca, ima mnoga zaduženja u našem telu.

Uravnotežen nivo vitamina D pruža podršku našem imunom sistemu I štiti nas od mnogih bolesti. Vitamin pozitivno utiče na smanjenje stresa, upala, uznemirenosti, stanje opšte vitalnosti je poboljšano.

Ko može imati nedostatak vitamina D?

Nekoliko studija (e.g. Robert Koch Institut, Berlin; Škola nauke o zemljinoj atmosferi I životnoj sredini, Univerzitet u Mančesteru, Velika Britanija) je potvrdilo da 50-80 % populacije u Evropskim zemljama ima nedostatak vitamina D tokom zime. Čak I tokom letnjih meseci većina stanovništva ima nedostatak vitamina D. Poznato je da deca uzrasta do 2 godine uzimaju suplemente vitamina D za sprečavanje rahitisa. Poznato je da vitaminom D sprečava bolest kostiju kao što je osteoporoza.

Kako primetiti nedostatak vitamina D?

Najlakše prepoznatljivi simptomi su povišena nervoza, umor I neaktivnost. Nesanica I depresija takođe mogu biti izazvane nedostatkom vitamina D.
Ako imate manjak vitamina D, rad pojedinih organa je ograničen što može dovesti do hroničnih oboljenja kao što su dijabetes, hipertenzija, infarkt I moždani udar. Nekoliko autoimunih bolesti kao što su multiple skleroza.

Šta se može preduzeti protiv nedostatka vitamina D?

Hrana bogata vitaminom D je mleko, jaja, buter I masne ribe. Čovek preko ishrane pokriva samo 10% neophodnog vitamina D. Naučna medicina kaže da čovek dobija preko 90 % neophodnog vitamina D od prirodnog izvora UVB zraka iz sunčeve svetlosti. Sunčeva svetlost I redovno sunčanje su neophodni za sintezu vitamina D. Današnji način života, starost, rad pod veštačkim svetlom sprečava optimalno snabdevanje tela vitaminom D. Često se preteruje sa upotrebom losiona za zaštitu od Sunca, koji tada postaje kontraproduktivan, sprečava stvaranje vitamina D. Osobe svetle puti takođe poseduju odbrambene mehanizme, koji sprečavaju crvenilo I gorenje kože.
Depoi vitamina D stvoreni za vreme letnjih meseci brzo se troše, a jačina UVB zraka tokom zimskog perioda nije dovoljna za proizvodnju vitamina D. Vodeći stručnjaci za vitamin D preporučuju sunčanje umerenog intenziteta dva puta nedeljno. Pri tome je jako važno da što veća površina kože bude izložena zracima, jer se vitamin D proizvodi u koži. U zimskom periodu preporučuje se sunčanje u solarijumima. Nasuprot sunčevim zracima, intenzitet zraka u solarijumu se može kontrolisati, tako da se rizik od opekotina svodi na minimum, a zdravstvene beneficije su maksimizirane.

Zdravlje I vitamin D

Vitamin D je neophodan za dobro zdravlje. Medicinske studije širom sveta su dokazale prednosti I pozitivan uticaj vitamina D na dordu protiv mnogih bolesti. Neverovatno je, ali potvrđeno od strane brojnih internacionalnih studija, da je Vitamin D prevencija protiv mnogih vrsta raka. Otkriveno je da se rizik od dobijanja raka dojke, debelog creva I prostate značajno smanjuje .

Autoimune bolesti

Alergija na Sunce I prirodno rešenje

Alergija na Sunce često se javlja sa prvim sunčevim zracima na proleće. Crvenilo kože, svrab, mali plikovi pojavljuju se posle izloženosti UV zracima. Od ove alergije pati čak 20 % stanovništva Evropske Unije. Nekoliko naučnih studija kažu da je najbolji lek preventive, tako što se koža postepeno izlaže Suncu kako bi se navikla na intenzitet UV zraka.

Opcije lečenja

PLE je preterana reakcija imunog sistema, izazvana izlaganjem ultraljubičastim zracima. Naučnici sugerišu da se ova alergija može sprečiti. Pošto je alergijska reakcija u stvari reakcija povećane izloženosti Sunčevim zracima, posle zimskog perioda, preporučuje se postepeno izlaganje Suncu. Kada se omogući koži da se navikne većoj količini sunčevih zraka, doćiće do normalne reakcije a ne do preterane kao što je PLE.

Rano proleća ili sredina leta

PLE se često pojavljuje početkom proleća, što je posledica hladnih meseci tokom kojih smo toplije obučeni a do kože ne dopiru UV zraci. Ali I sredinom leta kada je koža već dobila boju, alergija se može pojaviti. Na primer ako je koža izložena umerenom Suncu, Severna Evropa, a na odmor se ode u Španiju gde je intenzitet sunčevih zraka daleko jači.

Izvor: Epidemiologija I patološki mehanizmi polimorfne erupcije svetlosti Soe Janssens univerzitet Leiden 2008

Diabetes tipa 2
Studija koja je pratila 1000 žena preko 11 godina je potvrdila da one sa navikom sunčanja imaju 30% manji rizik od dobijanja dijabetesa, za razliku od onih koje se ne sunčaju.

Referenca:
Pelle G. Lindqvist a, Ha*kon Olsson b, Mona Landin-Olsson c
A Odeljenje za ginekologiju I akušerstvo, Clintec, Karolinska univerzitetska bolnica, Stokholm Švedska
B Odeljenje za onkologiju I rak epidemiologiju, Univerzitetska bolnica Lund, Univerzitet Lund, Švedska
c Odeljenje za endokrinologiju, Klinička nauka, Univerzitetska bolnica Lund, Univerzitet Lund, Lund, Švedska.

Mozak
• Alchajmerova bolest
• Demencija
• Depresija
SAD Sezonski afektivni poremećaj
Simptomi SAD:
• Depresija koja počinje u jesen ili zimu
• Nedostatak energije
• Interesovanje za posao I važne aktivnosti je smanjeno
• Povećan apetit
• Povećana želja za šećerom I ugljenim hidratima
• Povećana potreba za snom I preterana pospanost tokom dana
• Socijalna otuđenost
• Ekstremni pad energije I koncentracije tokom popodneva
• Smanjeni seksualni nagon.

Najbolji lek za SAD je Sunčeva svetlost, ili veštačka svetlost koja imitira Sunčevu svetlost tokom leta. U svom istraživanju, Norman Rosenthal, je rekao velikoj grupi pacijenata da će ih izložiti jakoj svetlosti, koja može I ne mora da pomogne njihovom stanju. Polovinu pacijenata je izložio svetlu visokog intenziteta koja imitira jačinu Sunčevog svetla tokom podneva leti (između 5000 I 10000 luksa), a drugu polovinu svetlu koje je sličnog intenziteta kao svetlo u domaćinstvu. Pacijenti nisu znali koji tip svetlosne terapije primaju. Skoro svi pacijenti koji su primali svetlosnu terapiju visokog intenziteta osetili su dramatično smanjenje simptoma, dok druga grupa nije osetila nikakva poboljšanja. Brojna istraživanja su potvrdila ove rezultate.

Referenca: Michael F.Holick, Ph.D., Rešenje Vitamin D, strana 124-125

Rak

Postoje 22 vrste raka (npr. dojke, debelog creva, prostate, jajnika, pankreasa)
Dijeta bogata vitaminom D I Suncem smanjuje rizik od dobijanja raka dojke za 43%, svedoči istraživanje u kome je učestvovalo 70000 žena; ključni aspekt je dovoljno UVB zraka; suplementi I dijetalna hrana imaju samo funkciju podrške.
Rak debelog creva
Rak debelog creva pogađa podjednako I muškarce I žene.
Rak dojke, prostate I debelog creva se češće javlja nego rak kože. Najsmrtonosniji je rak debelog creva. Oko 150.000 Amerikanaca svake godine oboli od ove bolesti, a 35% umire od nje. Postoje mnogi faktori koji doprinose nastanku ove bolesti, ali najveći uzročnik je ishrana. Ishrana bogata masnoćom, I crvenim mesom (neorganskim) je posebno opasna. Ishrana bogata voćem, povrćem I drugom sirovom I prirodnom hranom pomaže u prevenciji.
Studija objavljena u časopisu za onkologiju 2008. Koju je sproveo vodeći istraživač dr Kimmie Ng iz Dana-Farber instituta za rak u Bostonu, otkriva da visok nivo 25-vitamina D u krvi povećava stopu preživljavanja kod pacijenata obolelih od ove bolesti za 48%. U ovoj studiji, dr Ng I njen tim su prikupili podatke od 304 pacijenta koji su dobili dijagnozu ove bolesti između 1991 I 2002. Svim učesnicima u istraživanju su mereni nivoi 25-vitamin D u krvi minimum dve godine pre dijagnoze da boluju o dove bolesti. Pacijenti su bili pod nadzorom do svoje smrti, odnosno kraja studije 2005. 123 pacijenta je umrlo, 96 od njih od raka debelog creva tokom trajanja ovog istraživanja. Dr Ng I njen tim došli su do zaključka da pacijenti sa najvišim nivoom 25-vitamin D u krvi imaju 39% manje šanse da umru od raka debelog creva za razliku od pacijenata koji imaju manji nivo 25-vitamin D. Ovi rezultati se poklapaju sa desetinama drugih istraživanja sprovedenih u poslednjih deset godina, uključujući I istraživanje od strane doktora Cedric Garland. Njegovi laboratorijski izveštaji potvrđuju da je verovatnoća smrti usled raka debelog creva tri puta manja ukoliko imate zdrav nivo 25-vitamin D u krvi.
Referenca: Michael F. Holick, Ph.D., M.D., The vitamin D Solution, strana 82-83

Rak dojke

Redovno izlaganje Suncu I ishrana bogata vitaminom D smanjuje rizik od nastanka raka dojke za oko 32-43 procenta. Odlučujući factor u prevenciji je izlaganje odgovarajućim UVB zracima. Hrana koja je bogata vitaminom D, kao što je riba, mlečni proizvodi, jaja I određene vrste ulja ili dodaci ishrani, može da pojača efekte Sunca, dok sama ishrana ima vrlo malo uticaja na pojavu ili napredak ove bolesti. Ovo su zaključci istraživača sa Francuskog Nacionalnog instituta za zdravlje I medicinska istraživanja(INSMR) u Parizu. Naučnici su posmatrali oko 70.000 žena u periodu od deset godina. Tokom ovog perioda, otkriven je 2.871 slušaj ove bolesti. Prema studiji, žene koje žive u sunčanim oblastima, kao što su Provanse I koje imaju ishranu bogatu vitaminom D imaju daleko manji rizik od razvoja raka dojke, od žena koje žive u maglovitim oblastima I koje unose manje vitamina D kroz ishranu ili dodatke ishrani.
Zaključak istraživanja : visoka doza vitamina D dobijena izlaganjem sunčevoj svetlosti I iz ishrane je neophodna kako bi se rizik od nastanka ove bolesti umanjio. Međutim, ženama koje žive u severnim zemljama , gde Sunce nije dovoljno jako, veoma je teško da obezbede dovoljne količine vitamina D. Osim toga, u menopauzi je daleko teže obezbediti odgovarajući nivo vitamina D.
Referenca: Pierre Engel, Guy Fagherazzi, Sylvie Mesrine, Marie-Christine Boutron-Ruault, Francoise Clavel-Chapelonet: Uticaj vitamina D iz ishrane I Sunčevih zraka na rizik od raka dojke. Rezultati iz Francuskog E3N kohorta, objavljen online 1.12.2010.

Rak kože

Umereno UV zračenje sprečava nastanak raka kože.
Studija pokazuje da vitamin D nastao pomoću Sunčeve svetlosti sprečava stvaranje abnormalnih ćelija. Prekomerno i dugoročno izlaganje Suncu je jedan od uzroka takozvanog ‘’ belog raka kože ‘’Prekomerno izlaganje UV zracima može oštetiti DNK u jedru ćelije u toj meri da naš odbrambeni mehanizam nije više u stanju da se izbori. Ovo dovodi do stvaranja CPD. Zauzvrat, zbog kontinuiranog procesa umnožavanja ćelija deobom ćelija nastaje rak kože, koji blokira reakciju imunog sistema. Međutim, skorija istraživanja sve više ukazuju da sama Sunčeva svetlost može da spreči , čak I izleči ‘’ beli rak kože ‘’.
Laboratorijski eksperimenti na miševima sprovedeni od strane istraživača sa Univerziteta u Sidneju u Australiji pokazali su kako vitamin D u svojoj aktivnoj formi (1,25(OH)2D3) može sprečiti umnožavanje abnormalnih ćelija. Istraživanja su otkrila da ovaj opasan proces može biti usporen ili čak zaustavljen od strane aktivnog vitamina D.
90 % aktivnog oblika vitamina D se proizvodi od strane komplikovanog procesa metabolizma pokrenutog u dodiru kože sa UV zracima. Ovaj proces uključuje jetru, bubrege I same ćelije kože. Samo nekoliko minuta na Suncu je dovoljno da pokrene ovaj process, mnogo pre nego što UV zraci oštete DNK ćelije. Dakle, bitno je koliko vremena provesti na Suncu, kako bi se iskoristile sve prednosti izlaganja UV zracima, a izbegle posledice.
Izvor: Katie M. Dixon, Anthony W. Norman, Vanessa B. Sequeire, Ritu Mohan, Mark S. Rybchyn, Vivienne E. Reeve, Gary M. Halliday, I Rebecca S. Mason:, Istraživanje prevencije raka 4(9) septembar 2011.

Imuni sistem

Sunčev vitamin sprečava grip.

Rezultati istraživanja dokazuju: da je vitamin D jedan od ključnih faktora za izbijanje I tok epidemije gripa. Norveški naučnici su došli do ovog zaključka iz studije o epidemiji gripa, koja je objavljena u Međunarodnom časopisu zaraznih bolesti. Prema ovom istraživanju, zaraza I stopa smrtnosti raste sa smanjenjem izloženosti sunčevoj svetlosti. Postoje drastične sezonske razlike u vezi samrtnosti: broj smrtnih slučajeva povećava se tokom ‘’ vitamin D zime ‘’ do 20-600 puta kada je radijacija od Sunca preslaba za proizvodnju vitamina D u koži. Vitamin D ima antibiotsko dejstvo I jača imuni sistem. Pokrenut UV radijacijom od Sunca, vitamin D nastaje u koži. Tokom zimskog perioda, nivo vitamina D se smanjuje, jer je nivo radijacije mali. Usled ovih okolnosti vitamin Sunca, nije u mogućnosti da nas štiti u dovoljnoj meri, objašnjava profesor Johan Moan sa Univerziteta u Oslu. Naučnici sa ovog Univerziteta su uporedili rezultate širenja i stope smrtnosti epidemije gripa iz Švedske, Norveške, Amerike, Singapura i Japana sa snagom UV zračenja na mesečnim nivoima.
Beleška: Rezime studije je dostupan na stranici www.sunlightresearchforum.eu

Oralno zdravlje

Optimalno snabdevanje vitaminom D sprečava karijes.
Studija pokazuje da vitamin Sunca podstiče proizvodnju antimikrobnih peptida.
Rizik od nastanka karijesa se značajno smanjuje kroz optimalan nivo vitamina D od najmanje 30 nanograma po mililitru krvi(30 ng/ml). Ovo je rezultat studije koju je sproveo William B.Grant, jedan od najpoznatijih stručnjaka širom sveta iz oblasti iztraživanja vitamina D. U ovoj studiji u Americi, Grant je ocenio 325 naučnih studija koja pokrivaju period od sredina 19. veka do danas i koje dokazuju vezu između UV zračenja i nastanka karijesa. Grant objašnjava povezanost na sledeći način: ‘’ Pojava karijesa je dosta češća u geografskim oblastima sa manjim nivoom UV radijacije nego u oblastima sa visokom UV radijacijom. UV radijacija podstiče proizvodnju vitamina D, koji pokreće proizvodnju antimikrobnih peptida koji sprečavaju nastanak karijesa.
90% vitamina D nastaje u koži. Prosečan nivo vitamina D od najmanje 30 ng/ml se generalno smatra vrednošću po kojoj se vide pozitivni efekti vitamina D. Vrednost između 40 I 60 ng/ml je optimalna.
Izvor:
William B.Grant: Pregled uloge solarnog ultraljubičastog zračenja I vitamina D u smanjenju rizika od nastanka karijesa, u Dermato-Endocrinology 3:3, 1-6; jul/avgust/septembar 2011.

Trudnoća/plodnost I mleko

Vitamin Sunca pojačava plodnost.

Studija otkriva, što je veći nivo vitamina D veća je šansa začeća nakon veštačke oplodnje.
Optimalan nivo vitamina D je jedan od faktora uspeha za tzv. In-vitro oplodnju, veštačka oplodnja u epruveti. Rezultati jednog naučnog istraživanja od strane Medicinskog fakulteta Univerziteta u Turskoj, otkrivaju da veća koncentracija vitamina D u folikularnoj tečnosti koja okružuje jajašce povećava šanse začeća. Studija je obuhvatila 84 neplodne žene koje su se podvrgle veštačkoj oplodnji. Prema studiji, žene sa najvišim nivoom vitamina D u folikularnoj tečnosti imale su veće šanse da ostanu u drugom stanju posle veštačke oplodnje. Računica pokazuje da sa svakim povećanjem nivoa vitamina D za samo 1 ng/ml verovatnoća začeća raste za 6%. Prosečan nivo vitamina D od 40-60 ng/ml krvi je prag iznad koga se pozitivni efekti vitamina D najbolje vide.

Reference: Ozkan S, Jindal S, Greenseid K, Shu J, Zeitlian G, Hickmon C, Pal L: Plodnost I sterilitet, 2010. Septembar ;94(4): 1314-9

Studija je dokazala da adekvatna količina vitamina D daje spermi prednost u smislu pokretljivosti, brzine I snage penetracije.
Muškarci koji obezbede zalihe vitamina D na Suncu ili u solarijumu, daju prednost spermi u smislu pokretljivosti, brzine I snage penetracije. Ovo je zaključak istraživanja sprovedenog od strane naučnika sa Univerziteta u Kopenhagenu, koji su istraživali ulogu vitamina D u proizvodnji spermatozoida. Naučnici su testirali kvalitet sperme od 300 donatora izabranih nasumično, I sproveli detaljnu analizu sperme od 40 učesnika u laboratoriji. Nivo vitamina D u krvi učesnika meren je istovremeno. Polovina od učesnika imala je nedovoljan nivo vitamina D u krvi , ispod 50 ng/ml. Optimalan nivo vitamina D u krvi preporučen od strane većine stručnjaka je 75 ng/ml. Sperma kod muškaraca sa visokim nivoom vitamina D pokazala je znatno bolje performanse u smislu pokretljivosti I brzine. Broj zdrave sperme je značajno manji kod učesnika sa nižim nivoom vitamina D, od učesnika sa normalnim nivoom vitamina D u krvi. Ispitivanja sprovedena u laboratoriji dala su slične nalaze.

Studija: Martin Blomberg Jensen (Odeljenje za rast I razmnožavanje, Univerzitet u Kopenhagenu, Danska) Reprodukcija ljudi, 22. Mart 2011.

Tu smo da Vam pomognemo.

Kontakt forma